preskoči na sadržaj

Osnovna škola Matije Vlačića Labin

Radovi učenika

 

                                              Kovari

 

Moj nono je va kove dela.

Bi je mučan kako konj.

Kada bi doma priša,

šo bi spat.

Bi je mučan tamo delat,

najraje bi delo bi pusti,

ma ni moga

perke ne bi bilo beci nanke za jes.

Bi je vesel kad je fini delat va kove.

Reka je da ne bi više šo va kovo.

Teško je to delo.

 

                                       Enola Miletić, 3.b

 

Kovari

 

Kovari so jotron šli va kovo

da bi prehronili svoje fameji.

 

Neki so imeli bicikleti za poć na delo,

a neki so šli hodeć.

 

Kad so se kalevali dole va kovo,

neso videli prst pred noson.

 

Delali so koko blogo, bili si crni od karbona

i sretno so si govorili.

 

Imeli so veli žulji

od tega teškega dela.

 

Ki put so va te kove bile vele nesreći,

ma z delon so hodili napred.

 

Radi teškega dela i miće ploći

pobunili so se.

 

I sada sako leto

slavimo njihov štrajk.

 

Sretno, kovari!

 

                                                       Lukas Višković, 3.b

 

 

 

 

 

Epidemija lakšeg puta

 

   Već se godinama pitam zašto je loš utjecaj sve popularniji među društvom, ali na to još ne znam i nisam došao do odgovora. Možda je stvar u tome što sve počinje lakšim putem. 

 

    Lakši put je kako njegovo ime samo i kaže lakše odabrati no mislim da je ta lakoća toga puta i zadovoljstvo koji njime dobiješ samo trenutno a ne trajno i da nema nikakvih dobrih već samo loših strana. Sve počinje od osnovnoškolskog perioda kada kreneš u školu. Ništa ne razumiješ i još uvijek si samo maleno nevinašce koje se još nije upoznalo sa utjecajem i životom. Kada dođeš u one malo „više“ razrede počinješ upoznavati svašta nešto novo: alkohol, cure pa čak i neke droge, pošto si već malo stariji imaš neku svoju slobodu življenja i odabira. Naravno oni koji su slabijeg psihičkog stanja padaju pod loš utjecaj i biraju lakši put kako bi se uklopili u određeno društvo. Na tom lakšem putu oni upoznaju dvije najgore stvari; „što će mi ovo u životu“ i  „znam ja sve, ne treba meni učenje“ Nakon toga ti već uživaš u „čarima“ ovog začaranog kruga, a da toga nisi ni svjestan. Misliš da si najpametniji i da samo ti sve znaš. Ulaziš u društvo i padaš pod loš utjecaj počinješ još više upropaštavati ono što je već upropašteno. Tvoj život. Kada malo odrasteš počinješ shvaćati da si možda pogriješio i pokušavaš se promijeniti i daješ drugima neku pozitivnu nadu, ali sve je na tebi hoćeš li opet pasti pod te „divne čari“ ili ćeš odabrati i upoznati se sa težim putom koji ti na svome kraju daje sreću i zadovoljstvo zbog onog napora što si uložio na taj put koji će te na kraju dovesti do cilja i onoga što želiš. Tako svojim primjerom promijeniti ćeš možda jednog do dvoje ljudi no oni će promijeniti još dvoje ljudi i tako tvoja mala stvar postaje niz velikih. 

 

    I uvijek je na kraju samo jedno pitanje hoćeš li izabrati dobro ili loše, hoćeš li ući u borbu sa životom i uspjeti u onome što želiš i voliš ili sve to pustiti niz rijeku da propadne kao stara napuštena kuća. 

 

                                                                                                     Patrik Rudan, 8.a

 

 

 

 

 

Ljudi

 

Evo u čemu je stvar s ljudima, svi smo mi opsjednuti ostavljanjem svog traga na svijetu, ostavljanjem nasljedstva. Nadjačavanjem smrti. Svi mi želimo po nečemu ostati zapamćeni. Iskreno, i ja to želim. No, problem je u tome što umjesto traga ljudi ostave samo ožiljke. Primjerice, izgradiš mali trgovački centar, pokreneš  puč ili pokušaš postati rock zvijezda i sve o čemu razmišljaš  je;   „ sada će me zapamtiti“ ili „ostavio sam trag koji će ovdje ostati zauvijek“. Ali, uopće te ne zapamte jer ništa ne traje zauvijek i umjesto traga ostavio si samo ožiljke. Tvoj se puč pretvori u diktaturu. Tvoje pjesme slušaju zaluđeno par dana, a zatim im dosade. Tvoj se mali trgovački centar pretvori u ranu.

No, krenimo ispočetka. Nitko se od nas nije rodio ni kao dobra ni kao loša osoba. Svi smo se mi rodili „čisti“ te smo tek onda birali hoćemo li se zaprljati u blatu dobrote ili blatu zlobe. Postoje ljudi koji su ljudi samo pojavom, a u stvari su životinje. Oni poput pasa pišaju po hidrantima te svojom toksičnom pišalinom truju podzemne vode. Na sve, ali na baš sve sve stavljaju oznaku „MOJE“ jer su  „ko fol „ jači od svih pa i od same smrti. I nikad neće prestati pišati po hidrantima. A to se sve događa zbog  mržnje koja kola njihovim venama. To opravdava onu legendarnu Štulićevu izjavu: “Šteta šta kiša ne prodire u glavu pa da malo spere tu mržnju u ljudima.“ Ovo sada zvuči beskorisno- EPSKI beskorisno, ali što da radim kada su u današnje vrijeme upravo te životinje postale najcjenjeniji ljudi. Ali, ako se samo malo okreneš, vidjet ćeš da postoje i drugi ljudi. Oni su drugačiji. Oni žive po onome, kao što svećenici znaju reći:“ Kao prvo, ne čini zlo“. Oni ovim svijetom hodaju sporo. Lagano. Oni znaju tajnu svemira: „Jednako je vjerojatno da ćemo nekoga povrijediti koliko ćemo mu i pomoći, a postoji i vjerojatnost da nećemo uraditi ništa od toga.“  Stvar je u tome da naučiš razlikovati zlatne ljude i one koji su samo u zlatnu boju ofarbani. Međutim, ja smatram da mi ljudi nismo ovdje da pobijedimo u   igri života i da naša svrha nije „budi dobar u ovome pokvarenome svijetu“, da biti dobar zaista jest važno i nikada ne bismo smjeli prestati pokušavati biti još bolji, ali to nije naša svrha. Smatram da je naša svrha da ostanemo svoji u svijetu koji od nas traži da budemo jednaki poput svih ostalih. Biti svoj će u početku biti jako teško, u sredini katastrofalno, ali vjeruj mi, nemaš pojma koliko će kraj biti predivan. I nemoj se sekirati o tome što drugi misle. Ljudi nisu baš pretjerano svjesni značenja svojih izgovorenih riječi. Kažu „volim te“, a zapravo te mrze. Kažu ti „nedostaješ“ , a misle na ono „ne“ na početku te riječi. Kažu ti „samo nebo ti je granica, a brane ti sve. Zato budi svoj i pusti ljude da pričaju jer ipak su to ljudi. Za drugo ni ne znaju. Mislim da nas ljude povezuje činjenica da želimo sve najbolje za sebe, ali ne želimo prihvatiti žrtvu koju moramo podnijeti da bismo došli do tog „najboljeg za sebe“. Svi mi želimo u raj, ali nitko od nas ne želi umrijeti.

Sigurna sam da bi jedna učiteljica na ovaj sastav vjerojatno ostavila sljedeći komentar: „Curo, miješaš babe i žabe“ i možda doista i miješam. No, iako babe i žabe žive u međusobno odvojenim svemirima, postoje trenutci kada se njihovi svemiri ipak dotaknu. Naprave kontakt.

 

  Cristianna Licul, 8.a

 

 

 

Svijet oko nas

 

Kad pogledaš svijet oko nas 

vidiš razne stvari.

Neke lijepe kao najljepši cvijet u proljeće,

a neke tužne kao mračna prošlost.

Vidiš još i razna mjesta,

velika i mala,

čudnovata i strana.

Ima tu i raznih uspomena 

sačuvanih u ljudskim srcima.

Na svijetu postoje veliki izumi novi

koji svijet potiču na razvoj bolji.

Ima tu još puno toga, 

ali najvažnije od svega je 

da na svijetu vlada velika sloga.

 

  Antonia Rubinić, 4. PŠ Rabac

 

 

 

 

 

Niš ne kapin

 

Moj tata nekim čudnim jezikom govori, a ja taj jezik baš i ne volim.

Kaže on meni: 

  • To so domoće besedi, Ugo navadi hi forši će ti robit!

Meni to stvarno, uopće ne treba, pa gdje bih ja koristio riječi kao: štragulja, šompreš, cagodar?

Ali tata i dalje po svom pa kaže da jedinega va Labine kapit ne moren.

  • Ma tata, kapin ja sve šta ti govoriš, kapin, ma te riječi ne volim.

  • Eko, vidiš Ugo, rekao je tata, anke ti na pol po domoće govoriš. Kad receš

kušin to je po domoće, lancun opet po domoće, piron anke i još cuda tega ma nanke ne znoš da govoriš.

Eto, tako i ja na pol govorim tim čudnim jezikom, a uopće nisam znao za to.

 

                                   Ugo Nataniel Kos, 4. PŠ Rabac



Nebo

 

Lepo moje plavo nebo

ti si naše blogo

sacega ti imaš gore.

Zlotne, luštre zvezdi,

sivi, veli mesec

i sunce ko nas tepli.

Beli, mehki, pahuljasti oblaki

i mići, kuntenti tići.

 

Magari znoš se ti i razjodit!

Šajeti hitit, 

poplavi storit, 

z dažljen nas zalit,

cesti zaledit.

 

Življenje je lepo i grdo.

Niš ti zamerit ne smemo,

samo te z rigvordon i rišpeton

gledat moremo.

 
                                          Laura Batelić, PŠ Rabac

 

 

 

 

Kova je nasa

 

S vagoneti so karbon peljali,

va lamparne so trliž obukevali,

va šoht so se kalevali.

 

Kad so doma si crni i blatni prišli

mat njin je maneštro s trukinju prontala.

 

Po cele kove kovarska svića je gorela.

Nutra va škurine Macmalići so kovari cuvali.

 

Pasalo je sto let od kada so kovari rekli :

„KOVA JE NASA!“.

 

Po celi dnevi so karbon kopali

i zato rešpet od sakega Labinjona meritali.

 

                                                              Mia Glavičić, 4. PŠ Rabac
 

 

 

 

Kad se zbudin i kad spin

 

Kad se zbudin gledan sunce žuto i nebo blu.

Žuto sunce pod oblaki hodi…

Nebo blu se zaškurilo…

Pošne je padat doš.

Pada se forteje i se na gušće.

 

Moli na bičiklete pedaliva, koko šajeta va kućo biži,

Brek i mocak va svojo štaleto so ušli,

Jedon stori je zadnji žljuk crnega vina popi i od oštariji brzo porti,

Mloda va bele veštalje jušto je verico na prst klala

Si so se svati razbižali,

Šlovek va veštide maron pobra je valižo i tece na aeroplan…

Jedon levo, drugi desno, jedon vamo, drugi tamo...

Po grode je kažin!

 

Prišla je noć, se je fermalo, se je tiho.

Još vajka kroz barkon gledan.

Žuti mesec na nebe se pokozo,

Zvezdi okole njega toncajo.

Fini je i ta don, laku noć!

 

Mia Glavičić, 4. PŠ Rabac
 
 

Proljeće


 

Proljeće već bliži se,

miris cvijeća osjeća se!

Visibaba jaglac zove

da bliži se kraj zime ove!

Dani sada sve su duži,

u zraku miris proljeća kruži!

Sunce grije sve jače,

iz bare veselo mala žaba skače!

Oko cvijeća pčela roj

i leptira velik broj!

Cvrkut ptica čuje se,

to priroda budi se!

                                     Nika Toplak, 5b

 

 

Moj crno- bijeli svijet

 

 

Otkad za sebe znam, znam samo jedno.

Znam da želim psa,

posebnog, kakvog još nitko vidio nije.

 

Malenu čupavu lopticu,

malenog prijatelja, malenog brata,

malenog životnog vodiča.

 

Želim ga jer su psi nešto posebno,

 iskreno, nešto što ti uljepša

svaki trenutak .

 

Nakon deset ugašenih svjećica na torti,

u zadnjoj nadi ugasila sam i jedanaestu,

koja mi je priliku stvorila

i životnu želju ostvarila.

 

Jedanaesta po redu ista želja,

donijela mi je najviše veselja.

Psa sam iz snova dobila 

i nisam vjerovala kad sam dar otvorila.

 

Moja malena bijela pahuljica, moj Terry.

Moja radost svakog dana,

moj prijatelj u dobru i u zlu,

moja sreća sve je veća i veća.


 

Svakoga dana, čim me ugleda

s repićem počinje mahati

i od neopisive sreće skakati.

Terry i moja mačka Mila savršen su par.

Ona crna, a on bijel.

 

Oni su moja sreća i veselje,

moji najbolji prijatelji.

Uvijek su uz mene,

ona crna, a on bijeli

zavrtjeli su svijet moj cijeli.

                                                                               

                                                   Vita Vidali, 5.a
 

 

 

Novo vrijeme

 

Došlo je vrijeme

kad prijatelje sretnem

na ekranu svog računala…

 

Nema igre, ni školske

brige, nema kafića, ni

veselih priča.    

 

Novo normalno stalno

se čuje, maske prekrivaju

lica i ljudi se boje. 

 

Ali i to će proći 

 sunce se pojaviti,

otjerati ružno

i  novo normalno će

opet na staro

doći.

                                                              Ema Kovačević, 5.a                                                           
 

Tvoj pravi put

 

Vrata se polako otvaraju. Prije se sve činilo šarenim, punim sreće i dobrote. Činilo se kao da će tako biti zauvijek, a i bilo je tako dok nisam došla do vrata. Bila su zlatna i sjajna. Sve što sam trebala učiniti,  jest otvoriti vrata i živjeti u predivnoj bajci koja nikada neće biti gotova, no prevarila sam se. 

S razlogom se kaže da lijepa slika zna zavarati čovjeka. Bila sam naivna, čeznula sam za slobodom i srećom toliko jako da nisam ni mislila što bi se moglo desiti. Odlučila sam ući. Sve je izgledalo tako savršeno i nestvarno. Osjećala sam se kao da je sve to samo u mojoj glavi. No, je li stvarno sve bilo toliko savršeno? Strah je zavladao situacijom i jedino što sam mogla jest pobjeći. Možda nisam još spremna. Hoću li ikada biti spremna imati posao, obitelj, partnera, djecu, budućnost? Sama pomisao na ulazak  u taj tajanstveni svijet me preplavila i odlučila sam ući. Sve se činilo tako velikim, a ja sam spram svega toga bila samo još jedan mali čovjek. Vrata su se zalupila za mnom i više nije bilo povratka. Toliko ideja mi je palo na pamet i toliko različitih emocija me obuzelo. Nisam više znala kako da se osjećam. Sve je bilo tako sivo i tmurno. Činilo se kao da su svi ti ljudi prisiljeni na takav život. Želim li ja stvarno sve to? Želim li stvarno odbaciti sve što sam oduvijek željela, samo da se uklopim i budem kao i svi ostali? Želim li stvarno biti tuđa kopija jer se bojim pokazati tko sam zapravo? Osjećala sam se jako usamljeno i znala sam da trebam napraviti nešto da se to promijeni. Ali što napraviti? Sve to djeluje kao igra puna emocija, strahova i svega izmiješanog  u tu malu igru bez granica koju igramo cijeli život. Kada jednom padneš, teško ćeš se opet dignuti. Moraš misliti svojom glavom i raditi ono što voliš. Početak je težak. Samo moraš vjerovati u sebe i ne skretati s puta. Ima jako puno puteva, a kada otkriješ koji je tvoj,  to će biti tvoja pobjeda, sretan kraj kojeg ćeš se uvijek sjećati. 

Zato budi sretan i radi sve što ti srce poželi, ostvari svoje snove i pokaži im da si svoj i da znaš reći ne. Život je pun uspona, padova, poraza, radosti, tuge i još puno neočekivanih stvari koje samo čekaju na tebe da se ostvare. Jednom kada otkriješ svoj put, bit ćeš najbolja moguća verzija sebe.

                                                                                     Corinna Mari Hrvatin, 7.b

 

 

 

Snježna pjesma

                                          

 

B

 Br

  Brr

   Zima

    Svuda

     Snijeg

      Naokolo

       Zalepršao

 

                      Nika Toplak, 5.b

                                                                    

 

Proljeće

 

Zima odlazi,

proljeće dolazi.

Vesele mu se

svi,

stari i mladi,

veliki i mali.

 

Priroda se budi

i trubi.

Ptice s juga dolaze,

rode odlaze.

Životinje veselo

skakuću i

proljeće najavljuju.

 

Sve je šareno,

veselo i radosno,

puno boja i

slatkih snova.

Proljeće iznova!

 

Anay Krga, 5.a

 

    Ronilac

 

Jedon moli ronilac šo je na more. Zgubi se je va vode i poce je plakat. Plaka je se više i više se dok ni priša veli brod. Vopi je upomoć dokle ga neso videli. Zeli so ga na brod i spasili od seh zla. Moli ronilac je bi reka mame da neće poć va velo more. Priša je doma i ni se više nikad tamo torno. 

                                                                          Noel Runko, 3. b                                                                  

Pas

Pas je čovjeku najbolji prijatelj. On je živahan i lijep. Tjera mačke i čuva kuću. Neki su veliki, a neki mali. Samo je važno da su živi i zdravi. Oni nemaju ruke kao mi, ali znaju se snalaziti u prirodi. Neki ne vole mačke, a neki i vole, tko će znati. Psa samo moramo voljeti. Pas je načešće crni, bijeli ili smeđi.

Moj pas se zove Roko i ja ga volim.

                                                                           Elin Brajša, 3.b

                      

Uz malo dobro volje možemo promijeniti svijet

 

Pružanje pomoći nezbrinutim životinjama

Ideja mi se rastezala po glavi mjesecima, samo nisam znala kako ju oživjeti. Već sam duže vrijeme razmišljala o tome kako da pomognem životinjama, da napravim nešto za njih. Nisam znala je li moguće, kako i kamo… Došla mi je ideja kako bih mogla za njih sakupljati novčane priloge. Prvo mi se ideja činila nemogućom, nisam za to imala nikakvu dozvolu, a i nisam znala kome bih se obratila. Nakon dugog  razmišljanja dovela sam ideju u život, razgovarala sam s knjižničarkom i bila sve bliže ostvarenju...

 

Stiže mi pomoć

Sve je bilo osmišljeno i tik do ostvarenja, no nisam mogla sama. Trebala sam partnera. U pomoć sam pozvala svoju susjedu, a i prijateljicu Vanju. Odlično je prihvatila ideju i obadvije  smo bile super sretne zbog nje. Sljedećeg smo se dana bacile na pripreme. Vanja i ja izradile smo kutiju,  odnosno kasicu, u koju ćemo stavljati novac. Zatim smo pripremile bedževe, ogrlice s našim imenima te  plan rada. U planu su nam prvo bila sela i naselja, svaki dan jedno mjesto.

 

Početak akcije

I tako smo već sljedećeg dana, početkom listopada ove školske godine,  krenule. S obzirom da nam je škola završavala oko14 sati, do 15 sati već smo ručale, tako da smo popodne imale vremena za skupljanje novčanih priloga. Svaki smo dan sakupljale oko 2 sata, negdje  do mraka. U prvom danu bilo nam je vrlo uspješno, sakupile smo preko 700 kn i to samo u jednom selu. Dobile smo vjetar u leđa. I tako smo iz dana u dan  s uzdignutom glavom sakupljale novac….

 

Svaki dan novi izazov

Ideja mi se baš ostvarila u dobro vrijeme, baš za blagdane, tako da i napuštene životinje dobiju svoj novogodišnji poklon. I, da ne zaboravnim spomenuti i moju mamu koja nam je svaki dan omogućavala siguran prijevoz. Sve je bilo super i kao iz sna, ali bilo je i pokojih loših dana. Malo bi nam krenulo, a malo bi zaštekalo, puno smo dana propustile zbog vremenskih nepogoda, ali nas ponekad niti to nije zaustavilo. Nije to bilo ništa s usporedbom reakcija nekih ljudi… Mnogi nam nisu htjeli ništa dati, zatvarali su nam vrata pa čak se i na nas derali, .no bilo je tu i pozitivnih komentara… Svaki smo se dan kući vratile s nevjerojatnom pričom i svaki je dan bio nova avantura.

 

Lijepo je pomagati

Bilo je tu uzbuđenja, plakanja i veselja. Kroz manje od dva mjeseca došle smo do željene cifre. Sakupile smo preko 3000 kn, donirale ih Udruzi za zaštitu životinja Fenix Labin i bile  jako ponosne. Nekoliko su puta pisali članke o nama u našim lokalnim novinama i nismo mogle biti sretnije. Ne mogu opisati koliko sam zadovoljna da sam ovu svoju ideju ostvarila. Želim se zahvaliti i Vanji bez koje se sve ovo ne bi realiziralo. Činjenica da smo toliko toga napravile, da smo dogurale toliko daleko i nahranile puno nezbrinutih životinja, ispunjava  naša srca toplinom u ovo hladno doba…

                                                         Tonka Baša, 6.a

(Novinarski rad izabran je za županijsku razinu LiDraNa 2020.)

 

 

Osmaši dilaju lake droge, a škola ignorira problem – je li doista tako?

Gorući problem današnjice

 

Sporni članak u lokalnom mjesečniku „Labinština.info“

„Osmaši dilaju lake droge, a škola ignorira problem“, naslov je koji je osvanuo na naslovnici mjesečnika „Labinština.info“  uznemirivši mnoge roditelje, učitelje i većinu starijih učenika. Članak je potaknut porukom uznemirenog roditelja koji tvrdi kako nitko ne želi ići protiv  IDS–ovog ravnatelja škole pa izbjegavaju tu temu. Članak previše dira u politiku i ugled škole, a ne  u sam problem i njegovo rješavanje. Prema dojavama roditelja među učenicima sedmih i osmih razreda postoje pojedinci koji ne samo da konzumiraju lake droge,  konkretno marihuanu, već je i preprodaju među svojim vršnjacima. Po saznanju roditelja pušenje i dilanje se odvija oko škole, u školskom dvorištu, čak i u prostorima škole, a  škola navodno  ne reagira.

 

Je li doista tako?

Koliko je škola upućena u problem konzumiranje marihuane je upitno. Konzumiranje opojnih sredstava kao što su i lake droge seže u prošlost desetljećima unazad tako da problem s kojim se suočavamo nije novije prirode i nije samo problem ovih prostora, već cijele Hrvatske, a i svijeta. Možete biti sigurni da nitko vašemu djetetu u prostorima škole neće ponuditi ni džoint, ni cigaretu. Svako dijete će se suočiti s tom pojavom, ako ne u osnovnoj školi, onda u srednjoj ili na fakultetu kada će pritisak novoga društva biti još veći.

 

 

Rješenje problema

Većina djece u svijet droge, alkohola i cigareta srlja nepromišljeno pod pritiskom društva, zbog adrenalina ili iz čiste znatiželje ne mislivši pritom na posljedice svojih postupaka. Dijete se ne može zaštiti od tog problema ni stalnim nadzorom ni zabranjenim izlascima, već ukazivanjem na posljedice svojih postupaka, jačanjem karaktera i  povjerenjem roditelja. U školi bi se kontinuirano trebale provoditi prezentacije i predavanja o negativnim posljedicama opojnih sredstava kako bi se podizala svijest i spriječila njihova prerana konzumacija što se već i radi, ali mislim da bi se to  trebalo i pojačati. Također provođenjem akcija među prodavačima opojnih sredstava kao što su alkohol i cigarete do kojih mladi dođu uznemirujuće brzo i na vrlo lak način zahvaljujući pohlepi njihovih prodavača. Zastrašujuće je kako mladi već u osnovnoj školi razvijaju ovisnosti koje će im ostati cijeli život, stoga je problem i više nego aktualan i zahtijeva što brže rješenje.

 

                                                         Dino Peruško, 8.b

(Novinarski rad izabran je za županijsku razinu LiDraNa 2020. )

 

CA SE JE TREFILO

 

Bila jena zima,

ka duge nogi ima.

Ni znola ca da dela

pa je celu zimu prosipala

po naše Istre.

Jedini ni zno,

ca se je trefilo.

Se je zabelilo,

beli sneh se je pokri,

a led je zaledi.

Zec je va grme spo,

a mići tić je bez jes osto.

 

Antonia Basanić 4.b

 

 

LEDENE RUKI

 

Zima pomalo hodi,

na prstah, da nas ne strene,

beli obraz, beli vlosi,

ruki ledene koko led!

 

Deca je imaju radi,

komoć cekajo da hi zgrabi

sa svojemi ledenemi rukami.

Sunce sramežljivo i s velen strohon

mići deca cuva da se ne prehlodo

dok se kuntenti va snege balotojo.

 

Paulina Radićanin 4.b

 

 

ZIMA BEZ SNIJEGA

Kad zima dođe u naš grad,

radosni smo svi tad.  

 

U našem gradu snijega nema,

hajdemo svi do ledenog brijega.

 

Na ledeni brijeg sanjke ćemo donijeti,

i niz padinu se strmu spustiti.

 

Kod bake nas čeka pravi raj,

baka Silva će nam skuhati čaj!

 

                                                                  Ivana Tubaković 4.b

 

 

SNEH

 

Jenega dneva

sneh je po,

pokri je se

vokle moje kući.

Neson moga va školo poć,

škornji neson moga noć.

Nakon uri tri

noša son hi.

Va školo son zakasni

i učiteljico razjodi!

 

 

Moris Škopac 4.b

 

 

BIJELA LJEPOTICA

Na znanje svima,

stiže smrznuta zima.

Zima zna biti ljuta,

ne hodajte bez kaputa!

Bijela ljepotica

od snježnih pahuljica,

sve u bijelo će obući

dok smo mi u toploj kući.

Baš je lijep zimski dan,

toplim čajem ugrijan.

Zimi sunce slabo sija

pa se zato bolje skija.

Djeca da su sretna,

to pahulje žele,

jer im se djeca najviše vesele.

Dastin Oranžem, 4b

          

 

 BELA  ZIMA

 

Kako je lepa,

ma bela zima.

Po Istre nan hodi

i velo buro nosi.

Ku pride s Učki,

more nan anke

jeno belo šćavino parnest.

Aj, kako je lepa ta bela zima.

 

Leonarda Smolica, 4.b

 

 

VAJKA SEJNA ZIMA

 

Zima je prišla va naš grod,

ma ni donesla ni snega ni doš,

nego samo buru i

hlodni dnevi.

 

Kukova je to zima

prez snega,

da se deca

ne moro ni balotat,

ni po snege voljat?

 

Zima, zima

vajka sejna…

Drugo leto

mi

sneh donesi!

 

                                                                         Anay Krga, 4.b

 

                                                     Prvi snijeg

 

Pao je snijeg i zabijelio brijeg. Razveselio je djecu svu, svaku love pahulju. Domovi svi topli su dok se djeca vani igraju.

                                                            Ani, Leo, Luka I Vita 

 

Otrocica i balon

 

Ja van ljudi moji igron balon.

Po celi don hitan balo po kuće.

Otac se od bali movi,

mat duron nome vopi –

Pazi, televizijo ćeš hitit!

Pa je trening tri puti na šetimono,

sako nedeljo partido igromo,

pa navijan, pa se jodin,

i vajka taj balon po glove iman.

A lepo je rekla moja mat –

Otrocica moja,

bolje bi bilo kad biš toncat utela

nego se s to balo po kuće vrtela.

 

                                                Zoi Tenčić, 3. PŠ Rabac

 

Mucak

Moj mucak ima lepi kolor

ali ne baš lepi odor.

Ima se radi igrat i skokat,

a mene ga pježo kokolat,

s njin se igrat i ćakulat.

Eko, takovi smo

ja i moj mucak!

                                      

                                                           Reana Gobo, 3.a  razred

 

Rukomet

 

Od sega na svete

rukomet me najviše pježo.

 

Ivano se zoven,

se kapi da znon.

 

Ta utorak i četrtak

komić čekan igrat

pa da moren gol zapoštat.

 

Vodin balo,

hitan va tlo,

dodavan pretelu i

goool!

 

Ma ljudi moji,

va srce mi je lepo,

hodin na rukomet

već treto leto.

 

Još vajka

se neson štufo.

 

                                               Ivano Miletić, 3.b

 

Nono i miš

 

Jedon don kada son se spreda garaži igro

nono mi je neko stvor od železa i dreva pokozo.

 

Pito me je ko znon ca je to.

A ja to nikad neson vide pa son se malo inkanto.

 

Va konobe je miš! Moramo ga ćepat!

I tu stvor s kuson panceti na dobro mesto kalat.

 

Drugo jutro nono me je zvo

i reka da se miš ćepo!

 

Miš je joko mići bi,

milo nan je stori.

 

Va vituro smo ga klali

i va bošak zapeljali.

 

                                                     Lukas Verbanac,  3.a   razred

 

Moji preteli

 

Moji preteli so dobri.

Kad podnen, oni mi pomoro

da se dignen.

Vajka se nešto igromo,

neki put nešto zafabrikomo,

vajka skupa ćakulomo.

Dobro se kapimo,

nikad se ne posvadimo,

nikad se ne tucemo.

Ma je lepo

imet takovi preteli.

 

                                               Ana Martinčić, 3.b

 

Moj petešić

 

Moj petešić

sako jutro

zakukuriče.

Zbudi seh va sele.

Na krov štaleti

se poprti,

pokože ki je kapo

i ki je lepi.

Moj se petešić

zove Karlić.

                                                             Matea Škopac, 3.b

 

Moj rojeni don

 

Moj rojeni don va otobre je

i to je najlepši don zome.

 

Ta don dobijen čuda regoli,

neki budo veli, a neki moli.

 

Saki regol zajno otpren

i mame ga pokozat gren.

 

Teta Marija Lakovka mi lepo torto stori,

njo zajno smožemo si.

 

Pod storo ladonjo se si skupa igromo,

đogi ki najbolje znomo.

 

Ja bin utela da mi rojeni don bude saki don,

ali da tako ne more bit, ja dobro znon.

 

                                                                              Matea Bertoša, 3.a

 

Moj brek

 

Moj brek je veli i debeli,

joko je zaigron,

po sa don tece zad balon.

Joko ga pježo teć,

vajka moše z repon,

a najviše ga pježo

kada ga ja cešljon.

                                                   Ana Martinčić, 3.b

 

Moj brat

 

Moj brat se Josip zove

i po nonetu je dobi ime.

 

Va srednjo školo on gre

i čuda je veći od mene.

 

Najviše ga pježo košarko igrat

i s pretelami štupidat.

 

Neki put se anka svadimo mi,

ali smo pokle opet preteli.

 

Igrice na kompjutere

ga pježo igrat.

I ja ga onda

Ne smen dišturbat.

 

I tako pomalo veći pridevamo

i se manje se svadimo.

 

Mi smo brat i sestra i dobri si moramo bit,

i to nikad ne zobit.

                                              Matea Bertoša, 3.a

 

Farfala

Va mojen vrte je farfala

i na rožico se kalala.

 

Se je va vrte obošla

dok najlepšo rožico ni nošla.

 

Od rožice vodo pije

i s tonkemi nožicami

skoče po nje.

 

Sada ja čekan da mi opet pride

forši ćun je ćepat

i onda nje mići bušić dat.

                                                                       Matea Bertoša, 3.a

 

Rujan

 

Ljudi beru grožđe. Svi su veseli. Imat ćemo pune bačve vina, istarsku supicu ćemo raditi.

 

                                                       Učenici 2.b razreda: Vita, Ani, Noel i Lucas

 

                                                         

Slika jeseni u rujnu

 

Grožđe je zrelo, crno i bijelo. Jesen je počela, sve nas razveselila. U školu smo krenuli veseli i radosni.

 

                                                       Učenici 2.b razreda: Luka, Petar, Fabian i Anel

 

 

 

 

 

                             

 

 

                                             

 

Odabir radova:

- Dean Nestorović

- Klaudia Blašković

- učiteljice razredne nastave

- Silva Tenčić

Postavljanje tekstova:

- Silva Tenčić                                                 

                                                           

                             

 

 

 

 

 

        

 



 izvori 1-12.pdf
 izvori 13-24.pdf
 izvori 25-28.pdf
 izvori 41-45.pdf

Zelenice 4

855-488

ured@os-mvlacica-labin.skole.hr

 

  NA VRH  



Napredno pretraživanje
Traži
 

Zelenice 4

855-488

ured@os-mvlacica-labin.skole.hr

 

 

Sandučić Hvalibaba i Tužibaba -ubacite  pismo pohvale i pokude ili postavite nam pitanje, dajte prijedlog o školskom životu

 
NASTAVA NA DALJINU
 
 
Ministarstvo znanosti i obrazovanja - I-nastava - Naslovna  
 
KORISNE POVEZNICE
Grad Labin
Ministarstvo znanosti i obrazovanja - Naslovna

 

  NA VRH  

 

 

Labin vrijeme

 

"Osmijeh je lijepa riječ bez slova."

Nepoznati autor

 
RASPORED ZVONA

 
NATJEČAJI

 
Brojač posjeta
Ispis statistike od 1. 9. 2020.

Ukupno: 22744
Ovaj mjesec: 1013
Ovaj tjedan: 135
Danas: 7
 
 > Školske novine
CMS za škole logo
Osnovna škola Matije Vlačića Labin / Zelenice 4, HR-52220 Labin / os-mvlacica-labin.skole.hr / ured@os-mvlacica-labin.skole.hr
preskoči na navigaciju