Još se nanke nesmo rivali refat i opocinut od suboti, 1.morca kada smo bili va Labine va maškaranoj povorki skupa z Produženin boravkon naše školi. Tamo smo cuda kantali, toncali i po inijanski vopili…Forši i štabeleje nego provi merikonski Indijanci. Ma sejno, nesmo mogli, a da i ta utorak, na 4.morca ne storimo jedon maškarani đir po Rapce… od školi do rivi i nazad. Neso to bili Mate,Toni, Lucija, Toni, Leonarda… neso to bila deca. Tuteka so bili kaubojci, lepe Španjolki, beli anđelići, krvovi vragi, blovi supermeni, škuri betmeni, štrige…i ne znomo ki se ne.

Vas forši interešo koko nan je bilo? A vero lepo, nanke ne znote koko lepo…Aš ca more bit lepce od cuda smeha, od cuda štupidec i od cuda dobre korente?!?

Toncalo se je, kantalo, jalo i pilo…So nas prišla videt anke deca z rabačkega vrtića i njihove vesele tete. Skupa z nami su feštiđali za zadnji don maškarah kade saki more bit ca će i koko će.

Ne znon koko vi, ma mi komoć cekamo drugo leto i štajon od maškarah!!!

                                                                             Maještre z Rapca